Najavljivana je Huelva ali je u poslednji momenat odigravanje utakmice zakazano za Cordobu.
Ništa ne menja, idemo ma gde da se igra. Dogovor je pao mesecima ranije a razne okolnosti i dešavanja samo su podgrevale mišljenje da će to gostovanje biti pun pogodak.
Dug put u ne tako očekivanu fudbalsku neizvesnost već bih pre rekao u realnost, na žalost se
poklapao sa najavljenim kišnim danima u Andaluziji. Ni ta informacija o vremenskim prilikama, ili
neprilikama, nije mogla pokvariti raspoloženje ekipe koja se spremala na put.
Kokelan je bio najuporniji i jedini od preostale ekipe na put praktično krenuo iz Leskovac. Utisci su bili pozitivni, baš kao i rezultat, pa smo se potajno nadali i nastavku skupljanju bodova u Ligi nacija. Put nas je vodio preko Barselone i Sevilje do Cordobe. Bolje reći “ To Cordoba and back”.
Društvo veselih momaka, dobra atmosfera u ekipi, miran let i eto je Barselona.
Sve korektno pa i vremenske prilike.Da, malo je oblačno ali na periode se pojavi sunce i to taman
toliko da bude prijatno za prepodnevni obilazak i pravljenje pauze u baštama lokala na ponekom od
trgova, koje su preplavili turisti iz celog sveta.
U i onako posećenu Barselonu, ovog puta je dodatno popunila publika koja je došla da pogleda
najveću jedriličarsku trku na svetu, popularni Kup Amerika (America’s cup), koji se održava od 22.
avgusta do 27.oktobra. Prva trka održana je 23.avgusta 1851.godine!
Ozbiljna tradicija i ozbiljno takmičenje u kojima se danas takmiče posade u jedrilicama vrednim i više od 100 miliona dolara!
Kakva trka takva i publika. Novozelandjana najviše, kako u luci tako i u samom gradu.Vidi se odmah
koliko im trka znači.Izveli su i svojevrsnu Haku na jednom od “čamaca”.
Barem smo na trenutak videli deo istorije, bez obzira da li nam to nešto značilo ili ne.
Ipak, čeka nas let za Sevilju pa idemo dalje.
Da, pogodili su vremenske prilike ali nam ni najmanje nije smetala ta ponoćna kiša.Čak šta više jako uticala na dobar san i odmor za sutrašnji put i krajnju destinaciju, Cordobu.
U renta car-u iznajmljeni kombi bio je više nego udoban da bi izdržali relativno kratak put od 140-ak kilometara udaljenosti do cilja.
Očekivao nas je rasprodat stadion jer je poslednja utakmica reprezentacije Španije odigrana u
Cordobi još pre više od dvadeset godina.
Verujemo da ima puno toga što bi fudbaleri a pogotovo fudbalski radnici,svih nivoa, mogli da nauče
od Španaca ali moramo biti realni i reći da mnogo više toga mogu, i moraju, naučiti navijači koji prate reprezentaciju. Načina ima samo treba videti ima li dobre volje. Moramo reći da su mišljenja
podeljena. O samoj utakmici možemo reći ono što je realno, a to je da je lako uočljiv nivo fudbala koje dve reprezentacije igraju.Nije sramota reći.Španci imaju bukvalno sve što savremeni fudbal zahteva. Struka, koja donosi kvalitet, infrastruktura, navijači.
Reći ću samo da srećni ljudi gledaju fudbal, nasmejani porodični ljudi sa decom, očigledno
zaljubljenici u fudbal kao igru. Ne kao zanimanje.
Andalužani su srećni ljudi koji su ljubazni i miroljubivi prema strancima ali jako temperamentni u
navijanju.Dakle prvo srećan narod pa onda i sreća za reprezentaciju. Ovako imamo utisak da je sve
na silu, ili na mišiće, kako Vam lepše zvučalo.
Na tribini nam je prišao momak koji se pohvalio, i pokazao, kako je na listu leve noge istetovirao SRB ta tri recke ispod kao znak prijateljstva prema Srbiji koju je posetio tri puta i koja mu je ostala u prelepom sećanju.Rekao nam je da će opet doći jer mu se svidjeju i ljudi i zemlja.
Sve to po nevidjenom pljusku u toku utakmice.Nije mu bilo teško da kisne.
Možda se slažete da i od njega ima puno da se nauči.
Naših trenera nema nigde.U ligama petice, kako se popularno kaže, ili u najboljim ligama Evrope
nema ih nigde.Mnogi će reći, ko im je delio licence nije ni čudo. Apsolutno se slažem.
Fudbalera u istim ligama sve manje.

Problemi veliki i guraju se pod tepih zarad ličnih interesa. Namerno kažem interesa, ne sitnih
interesa jer to svakako nisu.Veliki su to lični interesi. Reprezentacija jedne fudbalske zemlje treba da bude reprezentacija a ne prezentacija. Na žalost kod nas to nije slučaj.
Od klubova preko prezentacije do velikih interesa.
Zato i nema navijača na stadionima a oni se grade.
Valjda za prezentaciju!
Da ne zaboravim i novinarsko pitanje pre utakmice
“Kome će više nedostajati povredjeni igrači, Špancima ili nama?”
Kako reče iskusni poznavalac fudbalskih pitanja u našoj ekipi,
“ Pa nama i kad smo kompletni neko nedostaje”.
Mislim da je time sve rečeno.
Ah, Sevilja!
Prelep dan posle u srcu Andaluzije.
To ne može da se prepričava.To mora da se doživi.
Ako već niste onda morate znati,
Sevilja je broj jedan!
Bila je nekoliko vekova unazad ali se mora priznati da je i dan danas.
Bez obzira Sevilja ili Betis, sasvim svejedno!
Obavezno, možda sretnete “čoveka u štofanim pantalonama”.
Ako uspete da ga upoznate,recite mu da ima blizanca u Srbiji.