Nekada kalendar rasporeda utakmica na koje se planira ici zna da bude surov. Tako je ovoga puta ukrstio utakmice EP u Rigi (gde je nasa repka igrala u grupi) i utakmicu kvalifikacija Letonija-Srbija za svetsko prvenstvo u USA. Kada smo seli da vidimo da li bi neko iz udruzenja isao , odmah je doslo do podela. Naime prvo su otpali oni kojima je pocetak septembra tezak za odsustvo od kuce zbog skolskih ili poslovnih obaveza. Posle toga nova podela na one koji idu na utakmice kosarke u grupi, pa na one koji bi prisustvovali eliminacionim utakmicama kosarke ali i fudbalskom mecu da bi trecu potencijalnu grupu cinili konformisti koji su se cuvali za polovinu septembra i prognozirane zavrsne borbe za medalje na kosarkaskom turniru. I kako smo prosli? Pa ispalo je da su najbolje prosli ovi iz prve grupe. Hajdemo redom... Stiglo je nas troje preko vezanih letova Bgd – Stokholm – Riga u Letonsku prestonicu. Dok na Uber vozi gledamo dobar mix zgrada iz sovjetskog perioda i ovih novih modernog dizajna i izgleda. Taksista nam malo sramezljivo nudi ekskurzije na Baltik pokusavajuci da provali da li smo proruski orjentisani . Ovde je to vrlo vazno jer se stanovnistvo sa dosta nelagode seca perioda sovjetske vladavine . Smestamo se negde u starom gradu tako da su nam sve bitne stvari na dohvat ruke. Srecom prva utakmica tog dana je sa Portugalom pa smo opusteni. Hala pa onako ... bili smo u mnogo boljim. Na utamici najvise navijaca Estonije zaostalih iz proslog meca. Sa oko 2000 ljudi moglo se bukvalno odabrati mesto odakle ces da gledas utakmicu. Oko hale odlicna postavka velikog broja satora sa prodajom dresova i raznog navijackog dekora. Sledeceg dana dosta zabavnije jer smo igrali sa Letonijom pa je sve bilo krcato. Iznenadila nas je navijacka kultura domacih navijaca koji su bukvalno svi bili u bordo majcama i dresovima svog tima. Na kraju utakmice i korektna cestitanja jer je Jokic nadmasio Porzingasa pa smo krenuli ka gradu u proslavu pobede. Ni jedna losa rec ili popreki pogled u kafeu na reci ili u diskoteci pa cak i sredinom noci na lokalnom kebabu u centru grada. Respect. Posle toga sutradan smo krenuli nazad opet preko Stokholma gde smo imali pauzu izmedju letova pa smo otisli da obidjemo centar grada. Bolje da nismo jer su sve cene u odnosu na Rigu dosta skuplje.

Sem susret SA NAVIJACIMA U Rigi najveci utisak na nas su ostavili Kuća Crnoglavih koja je definitivno jedna od najlepših građevina u Rigi prvobitno izgrađena u 14. veku kao sedište Bratstva crnih glava, udruženja neženja i trgovaca.Zatim spomenik “Bremenski muzikanti” tj. replika čuvene statue iz Bremena koja je inspirisana poznatom bajkom braće Grim. Spomenik prikazuje magarca, psa, mačku i petla koji stoje jedan na drugom, predstavljajući junake bajke u kojoj životinje zajedno pobede razbojnike. Svakako smo probali I neka od tradicionalnih letonskih jela i pića koja su bogata ukusima i lokalnim sastojcima: Kao sto je Rupjmaize – Letonski crni raženi hleb, gust i aromatičan, I Skabenu zupa – Kiselkasta čorba od kiseljaka, popularna u svim baltičkim zemljama

Druga grupa Dzentlmena je pak sigla u subotu rano i odmah se uputila na fudbalsku utakmicu . Kad tamo sok na ulazu u stadion . Naime organizatori meca nisu davali nasim ljudima da udju na stadion ako imaju neko obelezje Srbije . Takodje zabranjeni su bili i bilo kakvi transparenti. I sad zamislite neko ko je presao 1000 km treba da se presvlaci ili trci u okolne radnje kako bi kupio drugu majcu sa kojom moze da udje . Zaista neverovatmno. Domacini su to pravdali time da nasa zastava podseca na Rusku jer ima iste boje ali i recima da su obavestili nas Savez. Ko je tu zatajio ne znamo ali ni malo prijatna scena gde nasi ljudi stoje ispred stadiona a utakmica pocela. Ali jedan Dzentlmen je ispoljio snalazljivost i jedini uneo zastavu cime je malo zagrejao srca i podigao atmosferu medju nasim malobrojnim navijacima. No mogli smo da budemo skroz zaledjeni na Baltiku u poslednjem minutu nadoknade kada je Letonski centarfor pogodio stativu. Ali eto malo nas je i sreca pogledala.

I treca grupa Dzentlmena koja je trebala da podje na borbu za medalje nije ni krenula. Znamo svi kako se nas kosarkaski tim raspao . Bogdanova povreda , losa atmosfera i nesportske stvari iza kulisa jednostavno su za rezultat dali pakovanje i kofera i povratak tima u Srbiju.Mozda je i taj hajp o zlatu koji se celo leto valjao medijima previse opteretio igrace i strucni stab jer kad su dosli u Rigu videli su da su sve ostale repke maksimalno spremene i da imaju inspiraciju bas kad igraju protiv naseg tima. Jokic i Bogdan do povrede jednostavno nisu mogli sami . Falila je sirina celog rostera.

Steta fudbaleri su se provukli ali kosarkasi nisu uspeli a mi Džentlmeni smo ostali da cekamo neki drugi trenutak za radost.