Poštovaoci lika i dela Del Boja, Rodnija, Trigera, Miki Pirsa, Bojsija i ostatka ekipe iz Pekama dobro pamte epizodu “To Hull and back”. Društvo veselih momaka i avantura u autobusu na izletu do Hala. Nekako smo i mi sa nestrpljenjem priželjkivali naš put, potkrepljeni tekstovima sa interneta o malenoj zemlji na Pirinejima a razmišljajući pozitivno i očekujući neke momente koje ćemo pamtiti kao i ekipa iz Pekama na svom izletu u nepoznato. Ispostavilo se na kraju da su tekstovi koje smo čitali bili i više nego korektni. Destinacije na kojima do sada nismo bili uvek su za nas bile veći izazov pa se i ovom prilikom pokazalo kao pun pogodak. Na stranu to što nas skoro svi gledaju kao budale koje eto ne znaju šta da rade pa idu da gledaju fudbalske luzere. Zar je fudbal samo rezultat? Pa koga mi gledamo? Koga bodrimo? Svoje i uvek ćemo biti uz bele, crvene pa sada i plave jer su oni jedini naši. Jbg ali su naši. Kad bi Vam rekli da su nas na granici na ulazu u Andoru u 2h30min ujutru pretresli kao nigde nikada, ne verujem da bi nam iko poverovao.Ali je to bio znak ne negostoprimstva ili nepoštovanja, već pokazatelj da ulazimo u ozbiljno uredjenu državu (kazu nam da je criminal na 0%) gde se zakon itekako poštuje.Ali tražiti kod nas baklje jer idemo na utakmicu je bilo za “verovali ili ne”. Prvi utisak jako pozitivan kao i ostali koji su se naknadno dešavali. Jezik Katalonski koji odiše francuskim nijansama a za predsednika priznaju Macrona! Neverovatno da se razume ali tako je. Može iz Barselone a može i iz Tuluza.Odakle Vam lakše.
Mi ipak iz Barselone , da bar udahnemo malo morskog vazduha . Jako nas je podsetilo na Švajcarsku, liči jer je izmedju brda i besprekorno čisto. Radno vreme je dvokratno i morate se prilagoditi.Radnje se otvaraju u 10h i rade do 14h pa potom od 16h do 22h. Posle toga nigde nikoga.Valjda su tako naučili ili bolje reći naučeni su. Ko voli miran život bez stresa i gužve - idealno! Dok su se neki odmarali par sati pred utakmicu , oni zivahniji nisu hteli da propuste izvore tople vode u spa centrima kojih ima sirom grada. Postoji I jedan najveci u Zapadnoj Evropi I bio je u blizini naseg smestaja.
Podjosmo uvece na stadion I nadjosmo ga negde izmedju nekih zgrada . Pustena samo jedna tribina od 4 I jos podeljena na pola za domace I gostujuce navijače. U poluvremenu smo malo I pricali sa njima I stekli utisak da malo ljudi ovde I zna za ovaj mec. Kazu oni da slave svaki bod koji otkinu nekoj ozbiljnijoj fudbalskoj sili jer to nije ranije ni moglo da se zamisli . A onda nas je malo sve razgalio pleh orkestar koji je junacki odsvirao obe himne. Šta reći o utakmici a da se ne iznervirate. Bolje ništa.Tri boda su tri boda ali… onaj gol sa pola terena … uh
Da može bolje - mora, da liči na nešto - ne liči! Sa nama nema neizvesnosti! Ako neko razmišlja o fudbalu ne mora ni u Leskovac a kamoli na Pirineje.To su naši ljudi shvatili pa ih nigde nema. Mi smo tu jer je ipak fudbal,složili se sa nama ili ne, najvažnija “sporedna”stvar na svetu!
Vole Vas Gentlemeni!
